Koncept otvorenih podataka, posebno kada je reč o podacima javnog sektora, značajno doprinosi transparentnosti rada državnih organa, korišćenju podataka za inovativne biznis-modele i unapređenju usluga pomoću velikih skupova podataka. Šta su otvoreni podaci, kako se mogu koristiti, o međunarodnim regulativama i praksama, kao i o preporukama za uređenje ove oblasti u Srbiji, pročitajte ovde.
Zaštita podataka o ličnosti važna je sa stanovišta zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, a naročito prava na privatnost, slobodu izražavanja i okupljanja. Ovde možete pročitati o principima njihovog prikupljanja i obrade, o njihovoj zaštiti u sajber prostoru, kao i o pravnim propisima koji ovu oblast regulišu.
Ovo istraživanje se odnosi pre svega na analizu pravnog okvira koji uređuje presretanje elektronskih komunikacija i pristup zadržanim podacima, uz osvrt na afere u vezi sa narušavanjem privatnosti građana koje su pokazale zanimljivu spregu privatnog i javnog sektora i koje su pokazale epidemijske razmere neovlašćenog masovnog praćenja komunikacija građana.
Online/digitalni mediji omogućavaju ne samo dvosmernu komunikaciju, već i prostor u kojem može da se čuje mnoštvo različitih ideja i mišljenja. Zato je izuzetno važno da Internet okruženje ostane otvoreno, decentralizovano i slobodno, jer samo tako može da se garantuje slobodan protok informacija, što je osnova svakog demokratskog društva.
Sadašnji sistem autorskog prava se pokazao kao neodrživ i u neskladu sa digitalnom erom, zato je neophodno pristupiti sveobuhvatnoj reformi regulative, kako na domaćem tako i na međunarodnom nivou, radi vraćanja balansa između interesa nosilaca autorskog prava i korisnika autorskih dela, kao i radi omogućavanja daljeg nesmetanog razvoja nauke, kulture i znanja.
O slučajevima sa kojima smo se susreli i na kojima smo radili, a koji su u vezi sa digitalnim paravima i slobodama, možete pročitati ovde.